Бог самоизлива Сопство кенозом нестворених енергија. Личносно-бићетворних енергија. Даје се као што се леш даје орловима. Зато овај свет опстаје чак и поред зла у њему. Јер благодарећи Тајни Литургије тај леш је Његово Животворно Тело и Крв који одржавају овај свет у постојању умилостивљавајући Оца Жртвом Бога Сина. Свако ко учествује у тој небоземној Трпези Вишње Реалности постаје причасник Његових енергија, Светлом уносећи Светлост у свој леш. А онда, свако има свој крст да због љубави Његове самоизлива своје сопство и примљено-окушане дарове за оне којима су те непролазне и нетварне енергије непознате. Крст, јер постоји основани ризик да неће свако пожелети уверење у те енергије светости, па ће се попут свиња окретати против изливаоца а његове дарове ће појести и изгазити да би могли да се врате попут пса на старе бљувотине у име лаж-слободе.

Advertisements