Када говоримо, на пример, о блуду као страсти која је настала првородним грехом као узрочником промене природе у смртно стање, а ми смо и даље смртни (подложни пропадљивости), колико човек може СВЕ ВРЕМЕ бити у том непроменљивом настројењу да обожи своје тело благодаћу Литургије када тело има своју смртност (острашћеност) и даље??? Истина, на Литургији човек опитује „промену“ своје психо-биолошке, самим тим и личносне, природе али када изађе са Литургије, он није увек, да тако кажемо, под благодатним утицајем. Или можда јесте?

Мислим, мени се допада идеја добровољног аскетизма (јер би наше тело требало да буде храм Духа Светога како каже апостол) али ми се понекад чини да је та идеја више идеализована и максимализована него што је реална. Не кажем да одобравам сваку слабост природе до сваке обезличености у некој од страсти (о чему су многи Оци говорили, да не набрајам категоризације страсти какве затичемо нпр. у Добротољубљу) али као да се заборавља да човек и поред толико дароване слободе од Бога није увек кадар савладати своје падове (шта год они били а не само у овом контексту блуда). Када би то било тако, не би ни велики апостол тек тако рекао: „Ко ће ме избавити од тела, смрти ове?“. Свакако, постоји поуздање у Бога и лична одговорност али постоји и тренутак слабости који можда није толико јак колико је редован (учестао) у својој пројави када човек једноставно поклекне под утицајем смртности своје природе.

И наравно, није смак света, човек иде даље, каје се, устаје, али и поред труда да задржи своју благодатну постојаност, он, налик апостолу, „налази други закон у својим удовима који се противи Богу“. Наравно, не треба заборавити ни на мотиве. Достојевски у једном свом делу оправдава поступак жене која се проституише да би преживела. Таква перспектива није истоветна са актуелном порнографијом јер нису никада исти мотиви због чега неко греши иако неки грех споља код свих изгледа истоветан. Али мишљења сам да мало ко иде Христовом логиком да ће неки блудници пре наследити Царства од оних који су само профано честити.

Advertisements