Да ли си икада осетио другог у себи
Као да радост више не припада теби
Да и пакао друго има лице
Да ниси свој више никада.

Да ли си икада осетио туђе срце као своје
И дисање туђе у плућима својим
као да у теби нема само једног
Него се сажимају сви у теби.

Да ли си икада примио другог духа
Коме не знаш имена порекло
Који ти показује друге ствари
Као да их нико није познао до сада.

Да ли си икада ухватио небеса
И размазао његове шарене боје
Као да су твоје руке од облака
На које слеће свака птица радознала.

Да ли си икада заволео
До потпуног нестајања у пепелу
Као да ти није лично важно
Ако ће то ослободити светлом таму.

Да ли си, дакле, икада пољубио Бога
И у Њему нашао сваког човека
Или си још растворен међу мртвима
Као да те није било никада.

Advertisements