Крштење је, говорећи савременим терминима, „лична карта“ на основу које те Бог идентификује као „грађанина“ Царства Небеског. То не значи да нема места и спасења за све оне који нису крштени у Промислу Божијем. Међутим, није све живо што живи. Постојање изван заједнице са Богом има пролазан карактер, а без Крштења, питање је да ли такав човек постоји за Бога. Обзиром да је Бог свудаприсутан а границе Цркве не могу да се одреде (Литургија се служи за цео свет), нема места под сунцем које Бог не одржава Својим енергијама. Ипак, Крштење је први дар Духа Светога, мала Педесетница, мали ореол, пуноћа новоодносног  имена пред Богом, које се не може реализовати изван Литургије. Потребно је да у богослужбеном двокораку прате једно друго. Крштење без Литургије је налик добијеној премији коју ниси ни у једној банци уновчио, а нешто слично је и овде јер добијени дар се не може умножити изван Литургије – било да говоримо о харизмама, било да  говоримо о самом дару новог идентитета.

Advertisements