Док се нешто не сломи не може да се спозна вредност онога што је постојало. Људи то често не разумеју. Тако и тамо где дође до сукоба, томе не треба давати коначан разлазни карактер већ могућност за кориговање односа и међусобно усавршавање. Наравно да то некада може бити болан процес али пут до васкрсења и не бива без крста. Не постоји „Не могу!“ већ само „Желим!“. Веровати у своју слабост је неверје у веру за бољим. Чак и када се све руши и када сви сведочe лажно.

Нема квалитетног односа без мало интерних сукоба. Сукоб показује обостране слабости али кроз обострано покајање и обострано разумевање. Тако се рађа присност двају или више личности. Људи раде другачије, избегавају сукобе али и не рађају присност са другима око себе.

Advertisements