Бог није рекао да убијемо свој ум већ само ружне помисли а да сачувамо и преобразимо ум само у ономе што је богодолично. Тај подухват је толико савремен, или још даљи футуризам, јер је мало коме то пошло за руком. Можда и зато што није ни пробао да вежба. Тек у стражарењу над умом види се сва наша мислена болештина која је дотад била неуочљива. Чим престане стражарење престаје и објективност ума који увиђа сваки субјективни дуализам у људској природи. Неоснована је оптужба неверујућих људи да су хришћани аутоматски без ума самим тим што су хришћани; док, ипак, основа имају неки хришћани који оптужују друге хришћане што ума не користе па  у очима света делују застрањени. Са треће стране, многи се расејавају умом и на Литургији јер се не труде да учествују у служби него мисле на све што није Божије Који се мистично изражава у символима светотајинских обреда. А тек ту имамо истинску могућност да благодаћу Светога Духа отргнемо ум од уобичајених мучећих садржаја, било грешећих или само многобрижних, и да га неограничено уобличимо према Божијој вољи. Јер тада нашу створеност прожима нествореност, трулежност – непропадљивост, земаљско – небеско, затвореност – слобода. Као да налик Христу постајемо «двоприродни», јер Он Јесте и Бог и Човек по природи суштине, а ми и богови и људи по дару пријемчивости.

Свет више љуби интелект него што љуби веру. Задатак хришћана није да живи у дуализму између интелекта и вере, нити да их поистовећује, нити да их сукобљава, већ да оствари крстоносну сарадњу између једног и другог. Без есхатолошког надахнућа остаје само крстоносна варијанта базирана на сладуњавим моралистичким утопијама. Вера јесте изнад интелекта али то не значи да се интелектом не могу изразити делимичне истине. Зато народ наивно и даје већу предност елоквентнима неголи Евхаристији. А Евхаристија је изнад рационализма. Не може јој се приступити другачије осим вером. Улога хришћанина је да разумом доведе друге до свих догмата, али вера свакога сама наставља даље када се нађе «очи у очи» са Евхаристијским Словом Божијим Који је Сам Христос. Јер, разум не може себи објаснити како хлеб и вино постају Тело и Крв Исуса Христа, то може само вера. Након Причешћа, разум се уверава да је искусио Тело и Крв, да је постао једнокрван са Богочовеком, али на који начин – то не уме да испита. Ето на делу катафатике и апофатике.

Advertisements