Свако од нас има своје време када ће му се призив Божији догодити. Некоме то бива пре а некоме после Крштења. Некоме од малих ногу, некоме у младости а некоме у старости. Баш као у јеванђељској причи о радницима који одлазе на виноград у различите часове. На некога се тај благодатни призив одражава позитивно а на некога негативно. Код некога без „велике помпе“ а код других „на сва уста“. Есхатолошка пројава тог призива зависи од пријемчиве нарави самога човека. Свакоме се призив догађа, али га човек можда не препознаје услед неверовања, предрасуда, недоследности. Надасве, ни за једног човека он није исти. Зато колико год звучало индивидуално и апстрактно, моја криза од пре много година се одвијала на следећи субјективан начин и не негирам да је ту било можда више психозе него реализма али то је било моје искуство. Далеко од тога да Богу желим попут неких, макар из велике љубави, да придајем и оне захвалнице  у којима није дејствовао.

Као некада Савлу на путу за Дамаск тако се и моје преображење догодило кроз на први поглед негативну пројаву призива Божијег. Он је привремено ослепео а ја сам привремено био под страшним немиром од благодатног утицаја на моју личност. Шок је био неизрецив, не само од толико ужасног духовног бола колико од пројаве нечега што дотад није постојало у мом искуству као реално. У таквим тренуцима, незнање и страх остају једини аргументи за смирење и усредсређеност за небеско богословље. И као што је Савле промено своје име у Павле, тако сам и ја свој идентитет почео градити на другим христоцентричним основама. И као што је он пре тога био побожан и радикалан на погрешан начин, тако сам и ја срљао градећи веру мимо Цркве и мрзећи свакога моралом. Та Божанска нестворена енергија је благоефективна али је у мени произвела супротан осећај услед кретања у негативном правцу од богоуподобљености. Све на чему сам дотад градио своју личност показало се малим и супротним од онога што сам доживео у Духу Светоме када ми се ореолска енергија излила на главу и тело. Не, нисам почео да пророкујем закораком у Духа, нити наивним падом у екстазу, то би можда било приступачније за достојније, док би мени као оваквом донело прелест, напротив, али сам осетио страшно духовно гађење. Као да сам осетио укус пакла. Литургија је тада судила мојим гресима на есхатолошки начин и ја ниједно ружно искуство са овим осетом нисам могао да упоредим. Можда када бих најгори стадијум пијанства и мамурлука помножио са неколико хиљада. То је надприродни немир који не долази са људских извора, али да сам знао за покајање у таквом тренутку благодат бих сигурно доживео као блаженство на начин какав данас, после толико година, слава Богу, опитујем. И тај ударац благодати, ошинут по ипостаси, ми је показао да је страдање сигуран догматски водилац ка познању истине и задобијању блаженства али је ударац и родио питање: да нисам био толико уподобљен промашајима живота можда страдања не би ни била неминовна него бих при преображајном сусрету са Богом докрајчио себе тродуплом радошћу.

Рај и пакао су синоними. Једна је зграда  и једно сунце које зграду обасјава. Неки једва чекају да их сунце обасја па отварају ролетне а други већ на први сноп одмах навлаче завесе. Ту се види разлика у пријемчивости. Тако је и са нама и Богом. Јер онај ко је заволео светлост не стиди је се него гледа да му цео дом срца буде обасјан а онај ко је заволео таму гледа да навикне своје очи још више на таму. Зато када светлост дође, очи које су навикле на таму доживљавају агонију и слепило, док они којима су се очи навикле на светлост доживљавају радост и прогледалост нових боја. Тако је сада у залогу Цркве а тако ће бити и на крају када пуноћа Христовог Доласка буде постала очигледна стварност за све. А онај ко не жели да Бог постане све у свима, колику ће муку имати када види да Бог жели и у њему да се роди и отисне Дух Свој? А онај ко жели, колику ће радост имати? Рај и пакао су у очима посматрача а не две лоциране и одвојене реалности. Ето зашто су феноменологија општења (комуникације, односа) и персонализма (личности) толико снажно и већ вековима изражени и одржани у Хришћанском свету.

Advertisements