Брак најбоље открива савршено познанство два бића какво може дати само још Бог. Слична паралела се може наћи и међу најбољим пријатељима мада не треба превидети ону Ничеову мисао “Ko ima mnogo prijatelja, nema pravog prijatelja“. Али, без Бога, то упознавање једно другог може кулминирати у погрешном правцу, и то тако што може одвести у прави пакао. Зато, само Божије познавање нас, као залог учешћа у нама, може одржати две испрекидане црте у једну непрекинуту линију. Тајна Брака показује како се двоје познају да тако Бог познаје сваку душу али без личне огорчености и суда. Без Божије љубави, истина, остаје познанство које нико други не може пружити али заједно са горчином и судом. Пророци најбоље показују ту истанчаност прозирања у људе и догађаје када је познавање другог у питању, а они који бивају одгонетнути сами се одушевљавају предатим откровењем. Но, одушевљење спласне код оних којима се укаже на мрачну садржину њихове душе ако немају покајања. Брак и губи љубав управо без узајамног покајања како извињења тако и преусмерења ка Христу. Јер где нема љубави нема ни познања. А опет, антиномично, узалуд љубав ако други не жели да је прими тј. да буде спознат сопственим отварањем ка Другоме. То је распеће за онога који љуби.

Advertisements