Није љубећи онај ко нам даје за право да умножимо своју срџбу на некога чак и у име правде. Сто пута поновљена злоба тешко да после може тако лако поново постати добра. Више нам користи дају они који нас у освети или злопамћењу не подржавају. Колико год то на први поглед болело, то не умире човек већ зло у њему које је тако присно прирасло. Можда погрешно нападамо оне који су покушали милион пута да нас одбране од злих помисли пред собом и другима, а ми се сујетно свађамо не видећи до којег терена желе да нас доведу – до слободе! До Божанске слободе која не тражи себи кавгу, парничење ни адвоката. Јер они који нас у расправама и кидисању подржавају, недуго након тога се окрећу на нас или ми на њих, из чега се да закључити да је то један зачарани круг злих емоција поткованих псеудо-интелигенцијом. Када дођеш на поље Божанске слободе по благодати, тада не желиш себи ништа осим мира. А докле год желиш нешто друго што није мир Божији, дотад се жеље као црви умножавају и мигоље кроз твоје биће неурастенично јер немају места, било као утољене или неутољене, где би могле отпочинути.

Advertisements