добуј, добуј срце моје

бићеш ти на правом путу

не плачи кад те ломе

нема их много у твом кругу.

 

сети се само Господа свога

море ће се од себе раздвојити

правац јарбола својих држи

таласе ка небесима усмери.

 

полетећеш онда као птица

уздигнуће се поглед иза плавог

светлост једна у теби засијати

пољубити те својим ветром.

 

колико могу знати и колико дати

иза сунца Сунца једно

у наручију потраге и засићења

висину коначну и Упитани Свет.

Advertisements