Године су прошле, иза решетака

Многи прозори још ударају у отварању

Као пламен који затвара камен

Шибицу што године на зидовима броји.

И како сам пролазан само

Ја човек од неколико хира на огради

Мислио сам да може све у ме’ стати

И да ће за сваку радост бити мира.

А сада ме нема, нико ме не зна

Далеко од свих дрхтим неслућено

Да ли неко исте одговоре пита

Ко је изнад мене, ко у сили Жив?…

Advertisements