тон, и у даљини глас

из мрака мудрост вије

киша пребија шумове

свемир приближава додире

кроз питање нижу се векови

корак оностраног

заривен у ногавици трена

пут је сигуран

циљ је дарован

ту смо без самоће

изврнути длановима рада

похођени истином

ексерима искупљени

у Његовом Оку ослобођени

заувек извучени

од оштрице дрхтаја

као секира на пању

на светлост спуштени.

Advertisements