Није све знање што ум поседује, препознаје, везује или рефлектује. То и деца умеју. Треба поимати оно што се поседује, препознаје, везује или рефлектује. А да би се поимало потребна је благодат која оживотворава и отвара „двери Раја“ да разуме. Тако Живот поучава и инсталира Себе унутар другога. Живот претходи знању и настаје после њега. Једно су речи које се односе на оно што је створено а друго на оно што је нестворено. Ту нема магије. Саме речи постају логосне и молитвене када год имају садржај Бога у себи. Од наше слободе зависи које речи желимо да усвојимо а које да одбацимо. Потребно је једно али да се не одбаци ни друго. Ми сада користимо створене појмове да би изразили нестворену стварност. У Есхатону Оци веле да ће ћутање бити тајна, не јер неће бити речи, него јер као и сада неће моћи да изразе суштину Божију, нити ће бити потребне да изразе оно што је већ очигледно. Остаће само словесно славословље ТриЛичносног: „Свет, свет, свет Господ Саваот!“

Advertisements