Променљивост воље тела као „други закон у удовима који се противи Закону Божијем“[1] указује на непостојаност воље да остане у заједници са Богом, али и на свакодневно преживљавање Закона старог и благодати новог човека које због своје неизвесности може угрозити положај човека у Божијем наручију. Свако тело (читај, личност) може да постане носилац Новог Закона (благодати) и есхатолошки свећњак[2]у историји човечанства само ако то слободно и без гордости жели. Бог је излио благодат есхатолошке Педесетнице у историју да нико не би остао дужник Закону који обавезује. Јер законска свест ради на штету благодатних дарова уводећи робовање које је прекинуто даром усиновљења а посредством Исуса Христа. Благодат као присуство Христа у свакоме, устројава да свако судско парничење Законом и психологијом праведности изгуби своје аргументе у духовном миру Божијем.


[1] Рим 7, 23

[2] Лк 12, 35

Advertisements