Није проблем у Богу већ у нама. Ми не верујемо у своју љубав према Њему и не верујемо да можемо бити бољи захваљујући том љубавном односу. Погледајмо изблиза двоје младих и заљубљених. Зашто њихова веза пропада? Зато што у већини случајева само један не верује не у љубав другога која је и даље очигледно присутна већ сам или сама више не верује у своју љубав према ономе који већ има љубав за ту личност. Један престаје да верује а са тим и да осећа своју љубав према другој личности колико год та друга личност била савршена, идеална и економски и рационално добростојећа. Иста корелација постоји када се оваква врста односа рефлектује на однос са Богом. Тада човек види себе какав јесте и напушта Бога а не Бог њега, јер човек не верује у своју љубав према Богу и да може да се поправи колико год Бог био изобилан даровима Духа Светога и пун љубави. Дакле, до човека стоји његова слобода за коју веру ће да се определи: да ли ће да поверује у своју љубав па да одговори и усаврши себе или да не поверује па да се повуче са вером у своју изгубљеност. У првом случају за Другог а у другом случају за себе. Сопство се може реализовати само унутар Другог.

Advertisements