Божија освета није злопамћење. Бог те само подсећа Својом добротом на грех који ниси окајао, те услед неокајаности то подсећање на леп начин изазива муку. Бог увек прашта и може да прашта јер има онтолошку стварност као Љубав између Три Личности. Али, ако се ти не покајеш то значи да ти не видиш разлику између добра и зла јер ти је сасвим свеједно да ли си се покајао или ниси, ти само тражиш излаз из неког свог шкрипца. Божија освета ће бити господствено подсећање на учињено зло некога човека а који није пребацивао за учињену му штету, а када му се буде открило његово зло (јер зло то и ради – гаси познање учињеног зла укидањем добра) тада ће бити мука јер ће му на зло указати Онај Који га не мрзи, док овај неће моћи себи да опрости.

Advertisements