Христос је дошао први пут (Оваплоћењем) намерно као онај који нема власти, иако се Његова сила очитавала једнако како у чудесима тако и у премудрим речима, али је намерно допустио и жртвовање Себе да би показао да има толику љубав према човечанству и да има власт над смрћу (Отац Га подиже Духом Светим). Та намерна слабост долази од превелике силе која намерно ограничава себе да би показала дело дубиозније икономије од предвечности осмишљене. Бог не жели да користи моћ и власт да би кроз силу ушао у однос са нама, јер и данашњи 21 век показује да човек неискрено поштује сваког оног ко има службену позицију која стоји над њим. Бог овде полази од своје намерне слабости да бисмо слободно ушли у заједничарски однос са Њим без оптерећености Његовом узвишеношћу. Када бисмо могли појмити Његову узвишеност, мислим (али не алегоријски) да бисмо буквално попадали од страха или од смрти. Довољно је замислити пред собом амбис свемира па се ужаснути а камоли Бога Који га је створио и стоји над њим (а не у њему). Зато они који не разумеју његову намерну слабост у томе виде само слабост која се може видети у свету на свака два метра и два минута код страшљиваца и интерешџија. Други Његов долазак ће показати ту власт и моћ али ни тада као нешто чиме Он (Они, Тројица) жели демонстрирати сујетно силу над слабијим од себе као што раде патолошки манијаци тражећи за себе жртву.

Advertisements