Ничег узвишенијег под небом нема од пријатељства јер оно претпоставља искрени однос изван себичне користи између два или више лица. Једино су прави пријатељи слободни од сваке врсте неискреног односа, због чега се и осећају тако природно и слободно у друштву онога  према коме су стекли поверење. Реч  „поверење“ је можда најбољи израз  да се искаже однос између два пријатеља. Међутим, пријатељство не значи да увек имамо некога поред себе само за своје жеље и потребе. Онда тај  пријатељ или пријатељица нису за таквог људи већ роботи. Пријатељство подразумева узајамну размену свега  што је лепо и позитивно, али исто тако и узајамну размену свега  што нас чини тужним и усамљеним. Ако у том односу само једна  страна узима иницијативу на рачун  другог, тако се други обезличава а  први храни своју себичност. Не може друг или другарица да користи  другог само за себе јер пријатељи  се деле и са другима. Животно искуство показује како правих пријатељстава  има веома мало. Није то због неискрености јер неко и не крије своју мржњу, већ је то само због недостатка љубави према целом окружењу. У суштини, колико год човек био добар  према целом свету, то не значи  да ће све око себе учинити пријатељима  јер има и таквих људи који не воле сусрет „отворених карата“. Опет, нису нам ни сви непријатељи ако не желе наше друштво – то треба  прихватити јер су сви људи слободна бића да се определе за добро или  зло. Своје пријатељство не можеш  некоме наметати ако га он не жели. Неки мудар човек је лепо рекао: „Ако некога не волиш, немој ни да га мрзиш!“. Међутим, можда је књижевник Херман Хесе међуљудске односе најбоље изразио  речима: „На другима нам смета  све што је део нас!“ како би свакога упутио на одрицање од своје  себичности и пробудио на преиспитивање. Други писац, Алебер Ками је још поучније рекао: „Нема ничега наивнијег од приказивања сопствене личности!“, мислећи на оне који у великим  друштвима траже себи похвалу  а не пријатељство са другима. Данас  се пријатељство међу младима свело  само на узајамно јадање које пре или  касније заврши раскидом другарства због презасићености о једним истим  темама. Онда, они даље шире круг познанства али не мењају своје навике него настављају да причају тужне или  оговарајуће приче. И тако унедоглед. Корен проблема лежи у човеку који не жели да себе промени. Када си у себи задовољан тада ти више нико не смета. Зато је „тврда беседа“ али не и  „немогућа мисија“ многих данас  да чују мудрост која говори да пријатељство не значи да други треба све  да чини по нашој вољи. Такође, поставља се питање колико смо далеко од изреке писца Франца Кафке који је рекао у једном свом делу да чак и најбољи пријатељ који теши некога у неком тренутку осећа прикривено задовољство што се несрећа његовог пријатеља није догодила баш њему? Дакле, пријатељство не значи да треба баш све да буде по нашој вољи као што данас сви траже себи пријатеља према таквим жељама. Прави пријатељ треба да буде мудар и да посаветује али и да критикује. Јер солидараност у негативним делима са пријатељем само показује колико ту мало искреног пријатељства има чим се ради на узајамну штету. Ако један пријатељ није спреман да саслуша критику другог пријатеља, онда ће то представљати велики проблем по обострани однос. Као што се дрво познаје по плодовима, тако се и пријатељство познаје по квалитету личности који га имају. Неко има пријатељство са другим зарад љубави а неко има пријатељство са другим зарад мржње према неком трећем. То су две различите стварности и немају ништа заједничко.

Advertisements