било је то док још не нађох а тражих греха

имао сам лице светлосног снопа

јурио сам и тражио изнад себе неког

ко ми неће бити ни у чему налик

а онда сам се смутио својом лепотом

и свима окренуо леђа задасима многим

чамио, блудео и осамио се сасвим

и наједном сам умро а да нисам осетио

све је одједном постало ново и сјајно

погледао сам своје лице а тамо је, гле

сада чудесно живео сасвим други неко.

Advertisements