Недостају ми сви који дишу

они за које немам у друштву снаге,

када их видим и када их мрзим

њих, којима не дам ни филера наде,

одмеравам их увек и презирем стално

што ме не виде или кад виде заволе,

та, ја не желим вољен бити!

то је сав мој у души амбис, бол и чемер,

али онда сви напади прођу и зуби

утрну од досадних истина, права,

тада само чежња остаје и понека љубав

једина искра која ме представља.

Advertisements