кренули смо на пут до Њега одавно

и не би требали да губимо нит сада

зашто да упити постану нешто огавно

када је Њиме утрнула свака блокада.

 

понеки осврт вредан је помена

зар да прокоцкамо једном дати дар

у Његовом сећању су нам сигурна имена

није ли наша царевина постала квар.

 

останимо верни, помолимо смирењем

немамо у себи безброј душа и прилика

све ће проћи пролазности подметањем

па усмртимо жалост сувишног крика.

Advertisements