Не тражи ме, увећаваш бол

срам је мој што не умем да се радујем

пакао – што не умем да волим,

не помичем се од умишљаја

да изнад човека палог могу бити неко,

а само сам сам и устрашен

од неспоразума који постоје,

да здрав и љубаван проговорити умем

да излијем сузе за ново тесто

ја, гњида, који опроштаја не разумем

чак и када Срце у срцу своме видим,

О, Боже, извуци осмех из мочваре на суво!

Advertisements