Неспоразуми, новим предрасудама горе

очи свој јаук зеница високо шире

докле више да буде у муку коре

мудрости,  која од другог не зазире.

Храмљемо околишним речима смело

оним лицемерним које све вагају

све тумачимо што заправо није – врело

а за истином у себи лопови не трагају.

Болујемо од погрешне љубави и ропћемо

али покајање нико на себи не мрви

сви су криви а другог спознати – нећемо

макар остали сами и на нама црви.

Advertisements