Сагледавам дубине свих нас

и болна су осећања којима дишемо

али опет не можемо даље од себе

свега онога што болом радује

сузама ослобођени за нови поклич

за напоре узвишених стремљења

у којима само Један Прави Живи

у Којем Љубав није остарила ни за трен,

ах, будимо неумољиви у свом остајању

умом саосећајући ако немамо дела

јер утеха ће доћи након свих смрти

којима се рађамо сваки дан

окинувши се и сада, ове ноћи…

Advertisements