Заплакао сам тога дана

старац у сиромашном оделу

непокренут и смрзнут ћутњом

што се у срцу обрело негодовање

свега што на несветлост личи,

а онда сам кренуо, загледан преда се

ко је фигура што ка мени хода

ко је матер што ми своје руке на врат

као дрва на ватру приставља

па ме Духом грли и теши…

Advertisements