призивам вас дубине васколике

ослоните се на мене, погурајте

нека се види преумљења зов,

тамне радости сада одступите

док недостојном прилази ми Он,

дрхтим спреда потиснут одоздо

да се винем и у ветровима пребијем

да сломим себи крила напрегнута

вазносећи се према лепотама

које облике превазилазе

на облацима, на облацима уштинут

загледањем у исијавање суштине

Ликова Који Сами Престоли Јесу.

Advertisements