Немој ме терати
да причам о тој ноћи
којом смо се хладили
лепезама што зору траже
далеко од птица
силованих у зраку
о тој себичности заузећа
изговором искушења
када бесмо сами криви
за сваки догађај смрзнути
поносом умора и сложености
пале неиспаваности
јер сада је време радости
обећана земља меда и млека
када то више није важно.

Advertisements