Не зависи судбина моја од једног човека

Велики би то и за звер био грех

Наругао би се свакој таштини звека

И примио на себе сваког печата подсмех.

 

У утроби носим огањ сув и хладан

У сваком тражећи љубави плен

Нико не зна колико сам стиснуто гладан

Колико овом цвету недостаје полен.

 

Сенке се множе на сваком кораку

Тресу се звона на дрвету грла

Свуда страхови налазе разлог за шаку

Где се свака рана већ двапут отворила.

 

Слободу  птице у екстази Неба тражим

Незнање  просјака на ђубришту љубим

Сан када више нећу сањати да желим

Само да се у Вечности са свима пробудим.

 

 

Advertisements