Дрхтим, и не могу да се утешим

тресем се, и не могу да заборавим

бол која мучи моје дисање

ваздух, који удише плућа сваког

догађаје не видим

и не задржавам њих на себи

о двема стварима размишљам

а то је: Царство Небеско

и зло према мени

па се чудим, откуда све то

и зашто олуја воли да бесни

када је лепше сунце у облаку

и вода у жубору

када ништа не знаш осим немисли

о васколиком постојању

па се дивиш осећању које траје заглављено

између посматрача и посматраног.

Advertisements