Nema veceg uzasa

Od horora svake netrudbenosti

Kako bi samo nepodnosljivo bilo

Kada bi sve bilo u posedu bez revnosti,

Brzo bi bolest ovladala duhom

Ogorcena na sve sto je isprobano,

Jer ne bi vise imala razlog postojanja

Zbog kojeg bi imala radost I kretanje,

Nego bi naviknuta da poseduje

Zaposela ono poslednje sto joj nije dato,

A to je smrt u kojoj nema niceg stalnog

Sto bi imalo progresivne sadrzaje

Osim vecne praznine same sebe

Nad ambisom prokletstva vecnih pasivnosti.

 

 

 

Advertisements