Човек који поједностављује Хришћанство и поставља га у заокружени систем знања и правила које преко тога не може дати више ништа ново, далеко је од Бога. Јер укалупљен у догматске шаблоне и егзистенцијалне фразе не допушта Светоме Духу да кроз њега нешто ново каже.

Благодат даје осећање онтолошке целине али је васпостављајуће усавршавање у Христу бескрајно сложено.

Јер, Бог је „исти данас и јуче“ али ми нисмо исти „данас и јуче“ него Му се стално прилагођавамо, никако не успевајући да Му ухватимо меру.

Имамо Га али не у пуноћи. Хватамо Га али Га не задржавамо против Његове воље. Једемо Личносне енергије али не долазимо до суштине.

И та Божанска неухватљивост показује да она сама јесте вечно усавршавање у Литургијском Христу…

Advertisements