Дар који одбацујемо, одбацивањем Духа Светога у дару, себе повређујемо а Дародавца вређамо, иако се Његова љубав не показује сујетна. Јер смо ми ти који смо сујетни за оно у чему нисмо савршени па хулимо незахвално на оно савршенство које нас превазилази. Бог нас не мрзи Својом Лепотом да би ми омрзли своју мању лепоту, него да бисмо се ми постепено уподобљавали њој а не тако нестрпљиво поништавали дарове који тек пуштају корење. И ако смо се трудили па били строго оцењени, то не значи гнев Божији, него наш који долази из нестрпљивог самољубља. Бог нас пуно воли, зато и жели да се покажемо продуктивно квалитетни. Наше је да стварамо дела а не комплексе, и љубав а не фрустрације. 

Нико не може да поништи дарове Духа а да се то на његову/њену личност егзистенцијално не одрази…

Advertisements