Бог је Љубав. Он даје вечни живот излазећи из Своје оностраности у овај свет. Не коригује историјско зло насилно као што ни добро не даје насилно. Бог се креће у светости а не у законским пропорцијама. Зараћене стране овога света Бог једнако воли на нивоу онтологије, (није пасиван навијач) зато и нема етичког решења у историји. Есхатон продире у садашњост љубећи све али не мењајући насилно све. Бог се не меша у сукобе да се Сам не би сукобио са људском слободом, него је ту да би обе стране дошле разуму кроз Њега. Трагичност историје је што увек једна страна слободе човекове испашта на рачун друге слободе човекове а Бог воли једнако обе. Када би Бог насилно помогао или одмогао само једном човеку у историји, то би имало ланчане реакције по цео свет. Зато се етика у историји не мења. Јер је етика у руке слободе човека дата а не да човек очекује поредак и правду од стране неког другог или Трећег. Бог се не расправља са сваким новим нараштајем изнова него даје благодат без мере, немо и ненаметљиво, сакривен да не би утицао на слободу човека. Ако милост дара (пневме) не уразуми – ништа неће.

Advertisements