У детаљима, неухватљивим на први поглед, недоступним очигледним перцепцијама, се крије најдубља и најсложенија премудрост и устројство. Такве су и људске „судбине“ – најмаргинализованији протагонисти овога света, а презрени од света, носе најквалитетније садржаје свог живота. Из светске перспективе то наликује онима који јуре славу, али из Божије перспективе више вреде они који ту нису ради себе. Као да свет гледа на такве људе као некад Јевреји на Христа: „Не нађосмо на њему никакве лепоте!“ Другим речима, на филму ми обраћамо пажњу на главне глумце и њихове улоге али права прича се крије у оних које понајмање запажамо у кадру – статистима. Ако, дакле, ми који се гурамо у прве редове каријеризма и популарности не познајемо некога на кога нисмо обратили пажњу, то не значи да је такав и Божански однос и да Он таквог не познаје, док умишљамо да наше богопознанство или самопознанство или другог-познанство (без Бога) више вреди. Јер ако је за нас неко анониман то још не значи да ми имамо сопствено постојање које нам није загонетка…

Advertisements