•        Свакоме су други криви у ономе греху у коме сам стоји. Али, тиме што свој грех не види, његова агонија се само надограђује.
  •       Што се више ближимо дану смрти ближимо се дану Васкрсења јер „пролази обличије овога света“ и „још се не показа шта ћемо бити“.
  •    Позивање на Бога, на Цркву и на Јеванђеље у име греха, никада није било дело које од Бога долази. Бог се по љубави али и резону у стварима у којима неко греши, показује. А који су Божији дело мира творе а не немира.
  •        Ништа лепше од здравог умора у Богу – чак и као такав одмара.
  •    Да је Бог желео да остане несазнат, никада не би оставио у завет могућност причасности Његовом природом.
  •    Ми имамо пуно разлога за огорченост али мало аргумената да покажемо најмањи допринос љубави.
  •      Ко није ученик љубави не може бити учитељ истине.
  •      Све што иде преко прага елементарних потреба – похлепа је. А где похлепа вреба, увек остаје незадовољство на ономе ко иште.
  •     Нико не може да обожи себе без Оваплоћења Христовог. То нису знали ни Анђели а сада не знају ни модернисти који своју савременост заснивају на неесхатолошкој будућности. Као да Христос није исти јуче, данас и у све векове….
  •      На онима што пате Бог показује своју силу али не тако као да се неко хвали својим слабостима или тако као да намерно допушта самоударце или понижења других, но говорим за оне којима је стало до поруке Јеванђеља, који пате за смислом Христовим зато што се није „довољно оваплотило“ у самим људима.
  •       Созерцање се вежба у тишини а не у многим речима.
  • Унутар историје ми се спасавамо од сопственог неваскрсавања.
  • Мудар не види себе као мудрог и свако узгред стечено знање не види као коначно да би престао да ради на сопственом усавршавању. Где постоји једностраност и генерализација, ту свако усавршавање престаје. Мудрост која повређује другог није мудрост него лудост.
  •       Ако хоћемо да будемо коректни према мртвима који су умрли на неправедан начин  признаћемо могућност Васкрсења.
  •        Као што сунчева светлост одједном обасјава цео свет тако није никакво чудо како је Христос истовремено присутан на свим Литургијама у свим Црквама широм света.
  •        И деца знају да је глупо бити глуп.
  •      Ђаво, то је бесан пас на ланцу који ти не може ништа – док му ти не приђеш сувише близу. Једни сувише преувеличавају његово постојање а други га сувише занемарују. Ту је али не треба се опседати њиме да нам не би украо сећање на Бога. Као комшија којег и после много година ниси упознао иако се сретнете понекад у пролазу.
  •         Ћути и ради па ће о твојој личности дела говорити против оних који се ругају или клевећу. Истеривање правде у ситницама или злурадо памћење добијених ћушки неће ништа променити осим што ће продубити огорченост и неповерење према људима.
  •     Сувишна опрезност уводи параноидно понашање. Треба бити опрезан али не треба бити фанатик, како по питању свог понашања тако и по питању туђег опхођења.
  •     Сви смо у арени али не желе сви да се боре као гладијатори са лавовима.
  •        Ко има много жеља одједном неће испунити ниједну најмању. Почни постепено па ћеш сабрати себи много блага.
  •    Колико неко може бити безосећајан а да не осети личност другога? То делатно питање недостаје данашњим људима, прво црквеним а онда онима изван Цркве.
Advertisements