•        Када се неко утврђује у благодати њему постаје непојмљиво како неко може бити зао, баш као што се неко утврђивањем у злу чуди како неко може бити добар.
  • Људи нас увек оптерећују својим проблемима јер немају довољно проблема.
  •          Страсти нас увек прозивају. Некога више а некога мање. То зависи од човека који подешава фреквенцију и волумен. Али, иако нисмо слободни од страсти, барем кроз њих можемо супротстављањем делати супротно њиховој понуди. Зато нисмо увек бестрасни но увек у процесу обестрашћивања ради Христа и Његове љубавне благодати.
  •         Када год се осетимо увређеним, сујета је однела данак.
  •        Ко себи претпоставља увек Бога, не може бити без мотива за било који акт.
  •        Од људи се не очекује да чине чуда већ да најмањим трпљењем прославе Бога на небу и на земљи.
  •         Ко не малакше у бригама, својом вером је већ решио пола проблема.
  •        Све можеш променити осим туђе слободе.
  •           Бог не навија само за хришћане, Он хоће да сви дођу у познање истине и да се спасу. Жигосати друге као вандале и безбожнике је исхитрен потез.
  •        Смртност свега само помаже да ни у чему не тражимо коначну дестинацију и одређење свог идентитета.
  •    Све је у осцилацијама док се не догоди Парусија као непроменљиво стање вечне благодати и благоодносности.
  •        Никада није све како изгледа. И највећи злочинац некада изненади себе и друге када потегне такву врлину пред којим и небо занеми.
  •     Када нас свашта удара на све стране, то је знак или да смо застранили у неком греху, или да смо на добром путу али трпимо искушење.
  •         Када се браниш од зла не чиниш то по егоизму него из љубави према добру а у томе не може бити егоизма.
  •        Сваки човек под небом је жељан да чује некомерцијалну поуку. Људи су гладни и прегладни мудрости која није тривијална.
  •        Навика на Христа рађа стид од греха а навика на грех рађа стид од Христа.
  •            Ко у себе сумња тера својим гестом и друге да сумњају у њега и у себе кроз њега.
  •       Бог је свевидећ не само зато што је суштински различит од Своје творевине па може да је види са спољашње стране, него баш зато што је нераздвојен од Своје творевине због Христовог Очовечења којим је Он примио у Себе целу творевину, Бог је види кроз очи сваког човека са унутрашње стране.
  •        Живот је углавном такав да сигурно да нема човека који није доживео неко понижење или увреду. Често то зна да буде по туђој вољи. Међутим, ретко ко од нас не види своју неправду. Јер од толико људи који нас увреде, ми као по правилу увек сломимо копље на оном једном који није из те приче. Тако постајемо подобни онима на које смо сами били огорчени.
  •        Теологију маргинализујемо као нешто апстрактно што нема додира са савременим актуелностима овога света. То не раде само они безбожници који мрзе веру или Цркву, то раде и они који служе Цркви ако игноришу проблеме око њих а који траже њихову интервенцију.
  •          Није суштина да свештеник манипулише савешћу лаика већ да је исцели. Није ни суштина да лаик покушава да манипулише савешћу свештеника. Поента је у томе да тај моменат треба да буде узајаман, да у различитој благодати јерархије уђу у заједницу Свете Тројице као богослужбене личности.
  •        Нико не може да види свој грех док претходно не види лепоту Светлости Божије. Његове благодати. Та невидљива али опитна светлост изазива у човеку жалост због учињених дела. Јер пред њом себе види као наказно створење. То га жалости. Јер не може да буде тако леп као она. Али, када спозна да може да јој се уподобљује и да је она рада да пружи своју причасност, тада се догађа чудо, преумљење, преображај. Мења се читава личност. Само ако то хоће. Јер светлост то хоће. Какав би то онда био човек ако то неће?
  •     Треба некада бити дрзак. У право време бити дрзак! Не надмена дрскост за грех или корист како свет преферира, већ благодатна дрскост за врлину или стваралаштво.
  •         Животне околности се мењају на добро или лоше онда када не рачунаш на то.
  • Оно што се подразумева за тебе, нажалост не подразумева се за другог. si��; P + ��* e-noshow:yes; mso-style-parent:““; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:“Times New Roman“; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}
  •         Животне околности се мењају на добро или лоше онда када не рачунаш на то.
  •     Далеко си од памети онога трена када си се одушевио својим знањем.
  •    Људи брзо кажу: „Добар дан!“, али још брже: „До виђења!“.
  •  Наше жеље не представљају вољу Божију ако није у складу са оним што јесте Царство Небеско.
  •   Човек лако нађе свој мир када је сам али различити додири са људима уносе пометњу.
  •    Људи су досадни – све дијалоге су обременили бригама и понављају једно те исто унедоглед обнављајући исту муку сваким поновљеним монологом.
  •   Вређамо друге својом неодговорном безосећајношћу.
  •   Догматика није тако хладна као њени носиоци – и Христос је умео да заплаче и покаже Своја осећања. То није сентименталност.
  •     Лоше су фреквенције – свако слуша само оно што жели он да чује.
  •     Јак си ти пророк када први падаш у ономе за шта другог опомињеш.
  •      Када нас Бог додирне претвара нас у Себе.
  •  Време показује све наше заблуде.
  •    Прозирни смо до сваке наивности.
  •     На глупе људе је глупо љутити се – од њих се и не може очекивати нешто корисно да би се човек могао разочарати.
  •          Где нема истине страх остаје.
  •          Површна мудрост је дубиозна глупост.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements