Спреман сам да прођем кроз три пакла

И угледам демонске призоре сваке,

Само да жалац један једног овај

Прође кроз месо на ветар благ

Не дирајући дивне људе око мене.

 

Дошао је изненада удар игле

Када мишљах да сам учинио много,

Суровом елегантношћу отео је

За дан све оне најмилије из срца

Све темеље сумњом пољуљао је.

 

И ја сам се уплашио хладноће

Изгубио снагу у коју други вероваху

Исповедио оно и за шта нисам крив

Само да пронађем Бога – свом срцу мир

Стајање у Духу без смутње.

 

Дрхтим још, мишица се вуче

Сваки део бића има своју смрт

Због благодати  која ме воли

И Бога који ме Собом причешћује

Устаћу смирен, устаћу жив.

 

 

Advertisements