Устало је трење

И ових дана

Од како Си отишао

Кроз средња врата,

И сувишан је спомен бола

Како недостајеш.

Наивно је тражити

У води додира месечину,

Али кад Ти дођеш

У дом свих мојих нутрина

И расечеш паучину

Осећам се као пуноћа

Чије сам све врхове достигао

И да за још неке жеље

Поред испуњених Тобом Лика

Више не желим, Господе

И немам снаге.

 

 

Advertisements