Пут древни који са рвањем нађох

Бисер огледала удављен у земљи

Распетим страшилом безличности своје

Одбацих оскрнављеним удовима просјака.

 

Векове давне што тражих у пустињи

Добих изненада као дар у муњи

И уплаших се грчом бљеска зрака

Који у дугиним бојама дише, живи.

 

Два завађена царства у мени стружу

Сила једног немирљиво мрзи другу

Као оног кога нигде на свету нема

Посматрам у себи бесних паса борбу.

 

Једно крило раздељак моје слободе има

Друго је одавно само у праху поцрнело

Тешко ми је одговорити присутном ветру

далеко замахнути надолазећем Богу.

 

 

 

Advertisements