Стрпљење је врлина међу врлинама. Могли бисмо смело рећи да је његов синоним трпљење. Постоји она Јеванђељска поука која каже: „Стрпљен – спасен!“. Човек који има велики праг стрпљења поседује велики мир. Неки још поистовећују стрпљење са толеранцијом. Међутим, велика је разлика између стрпљења по добру и стрпљења по злу. Стрпљење по добру значи да толеришеш све што не прелази границе увиђајности, док стрпљење по злу значи да допушташ сваки вид неморала.

Данас млади толико развијају свој егоизам да готово немају више стрпљења ни за шта. Као по правилу, углавном су то ситнице на које млади експлозивно реагују доживљавајући их као велике ствари. Исто је тако међу заљубљеним паровима – подижу зидове око себе брже него што интимни тренутак траје.

Велики писац руске књижевности, Достојевски, посматрајући елиту у својим хистеријама због слабог стрпљења, умео је да каже: „Није довољно што смо велика деца него смо још и зла деца!“. Данас и млада и старија популација губи нерве на безазленим стварима. Можда је проблем у томе што једнима неке ситнице више значе него што другима значе. Недостаје поштовање туђе слободе у томе. Не мораш да волиш нешто као други али можеш да поштујеш нечији избор у томе.

Етика света није у томе да сви мисле исто него да мисле различито без угрожавања другог поред себе. Такође, када не бисмо имали велики егоизам, можда не бисмо тако сујетно, односно, нестрпљиво реаговали на своје или туђе „упадице“. Суштина је у превари себе. На који начин? Предухитри своје или туђе зло мудрим сагледавањем. Другим речима, не буди исхитрен јер исхитреност значи прекид стрпљења. Треба некако успорити свој ум да брзо реагује на одређене ситуације у циљу саслушања себе али и другог. Наравно, некада су околности такве да захтевају брзо промишљање, али  „човек се учи на грешкама“. Ако си једном ставио руку у ватру, ваљда си толико мудар да је нећеш ставити други пут. Чак и да је ставиш други пут, није смак света.

Има још једна хришћанска поука која каже да колико год човек падао сваки пут одмах треба да устане. Дакле, не излежавајмо се у свом паду. Стрпљење није нешто са чиме се човек рађа него нешто што се временом стиче. Баш као и све остале врлине. А човек који има врлине, пријатан је и себи и другима. Но, без стрпљења, све врлине почињу да губе на својој вредности. То наликује човеку који носећи џак пун драгоцености, не увиђа да је он поцепан са једне стране одакле испадају све остале драгоцености.

Advertisements