До светлости се допире кроз труд. Историјска сцена је као логор иза чијих жица се налази благодат Светога Духа. Не као да је свет зао него јер је сам по себи смртан. Слобода је јача од смрти јер се опредељује за Бога Који је једино може сачувати од умирања. И то што једном умиремо то не значи да заувек нестајемо. Јер чим можемо да се вратимо у постојање кроз Васкрсење то значи да је смрт побеђена. Проблем тог тријумфа је само што се Парусија још није догодила. Али, то не значи да се до парусијске светлости не може доћи пре њеног коначног остварења и пре личне смрти. Ако желиш да видиш дневну светлост мораш да устанеш из кревета и отвориш жалузине, и исто тако ако желиш да видиш Божанске енергије мораш да се пренеш из учмалости и отвориш духовне очи. И опет, твоје је само да устанеш а Бог ће ти отворити благодатне очи јер ти то не можеш сам својим снагама и мерилима. У твом домену је само прилог слободе али назначење (обожење) зависи од Бога јер је Он Тај Који излива Духа на твоје освећење.

Advertisements