Ни Анђели ни Есхатон не могу бити посматрани као једна врста грубог или галантног „обезбеђења“ од саркастичких страдања у личној историји. Благодатна озареност јесте прецизна у свом директном обраћању људској ипостаси али њена зумираност не трпи ограђивања.
Баш зато што смо слободни и отворени, бивамо подложнији потенцијалним рањивостима.
Од наше резолуције зависи интерпретација. А ко симулира импулсе који му долазе споља, почиње се изграђивати у бизарности унутрашњег пулсирања.
Ко је изнутра нашао постојану добродетељ која не долази од њега самога, не оптерећује се проблематиком „вањских ствари“ које покушавају да изврше неблагословену промену ипостаси.
Зато и постоји вера. Не да би се поколебала попут прародитеља при првом сусрету са змијом, него да би се показала доследност – чак и по цену крајњег страдања – Ономе (Богу) ко се претвара да је одсутан.

Advertisements