Осмех је данас постао привилегија појединаца. Неко се смеје а радије би плакао, каже једна песма. Међутим, када су осмеси у питању тешко је бити објективан. Неко се смеје да би себе представио као радосну личност а да се заправо не осећа тако. Други неко изгледа као да никога свог нема под небом али зато када му се неко обрати показује сву могућу радост овога света. Неко трећи нема смисла за хумор па се понаша сасвим извештачено, а неко четврти има толико веселог  духа да му је непојмљиво да он или неко наспрам њега буде ненасмејан.

Осмех је луксуз који се не може ничим купити. Но, сам осмех настаје или као узрок или као последица на неког или нешто. Углавном, сенку осмеха прати љубав. Симапатишемо некога ко уме да се насмеје или уме нама да се насмеје или пак нас да засмеје. Чак и мало дете живи за осмех своје мајке. Међутим, има и таквих осмеха који не носе никакву вредност: грохот, кревељење, кисели осмех, пластичан осмех, гримаса, театралан осмех, безуман осмех, усиљен осмех, итд.

Један свети човек је рекао да истинска радост не долази од упадљивог осмеха него од оног невидљивог који се носи у срцу. Чак и сва људска лица, сагледана из уличне перспективе, не носе никада упадљиву тугу или радост. Пре би се могло рећи да је то неко драмско стање лица огрнуто плаштом тајне. Човек, дакле, треба да исијава радост својим постојањем а не вицкастом реториком. Свакако, то не значи да треба бити резервизан према хумору и духовитим људима. Чак су се и свети људи одликовали дубоким смислом за хумор, а што значи да велика моралност подразумева велику духовитост. Чак и по звучности речи духовитост и духовност се показују сличним. Но, опет, један је осмех мајке према детету а други осмех кловна према публици; један је осмех заљубљених парова а други осмех гомиле подругљиваца.

Човек се не може смејати свему. Зато чак и људи који болују од недостатка осмеха лако посумњају у неискрени осмех другог. И не само што посумњају него га лако и препознају. Тада се њихова болест још више проширује јер нема никога ко би за њих засијао искреним осмехом. Један стих од групе Depeche mode каже: „…somebody must shine for me…“. То само показује колико смо сви повезани тим једним осмехом и колико желимо да уђемо у приснији однос само због тог осмеха. А што опет не значи да треба да изнуђујемо осмехе другима јер има и таквих који не познајући радост сувише потенцирају осмех.

Човек се по осмеху познаје….

Advertisements