За многе је вера аналитички конзумент интелектуалне спекулације у којој се човек може опробавати на разноразне начине, али живот у Богу и даље може бити далеко од тога. Теологија јесте корисна али изван живота у Богу некорисна. Не може богословствовати онај који не носи живот у себи по благодати. Зато многи воле да „философирају“ али мало да делају. Чак и атеисти воле да изуче Библију само да би је још више оспорили. Но, живот у Богу није ни познавање Бибилије ни других научних или аскетских радова. За човека који живи у Богу није нужно ништа знати од онога што сви знају. То је оно Христово: „Хвала Ти Оче што си ово сакрио од мудрих…!“. Зато ће неписмени верници однети победу над мудрошћу овог света. Однос са Богом је претежнији од било каквог теолошког знања, иако није у супротности са самим знањем. Поћи за Христом без обзира што се то коси са логиком овог света и јесте показатељ вере. Поћи за Христом иако се околности показују у супротности са сопственим поимањем и јесте знамење вере. То значи да ти је више стало до Бога неголи до било чега другог иако ни друго неће остати без заједнице са Богом. Ми стварамо поделе и дуализме. Још више срљају они који покушавају да посесивно задрже догмате вере само за себе а нажалост чак и данас у 21 веку има таквог клира, владика и народа. Можда су то појединци али и појединци могу да осакате већину својим учинком.

 

 

 

Advertisements