Цинизам, сарказам, иронија…

Све су то појмови драги онима који су се сакрили у своје самољубље, које бране непотребним и апстрактним аргументима самоутврђености, а да их нико и не напада. А то су само мали, малодушни, људи који повређених осећања неуспешно бране своју повређену слободу. Или беше обрнуто?

Обучени у фасаду лажних врлина, истичу своју вољу као да је она независна од свих спољашњих фактора. Па да, и од Бога! А то што им само један ветар од невоља натера сузе на очи против њихове воље, у томе тобоже нема слабости!? Да, наравно да је то маска и глума али је добро знати да колико год то противуречно звучало, то су махом добри људи који су се само заштитили (иако неуспешно) од повреде свог бића. Кад бих само знао у чему ли налазе основу те претње? У чему су угрожени? И нажалост, нису такви само неверујући људи, већ првенствено они који себе прокламују као хришћане.

Зло ступа на сцену када они изгубе из вида да то јесте маска, те се поистовете са својом улогом као да је она стварна, јер од тог момента почињу да повређују себе и друге…

Advertisements