Ћутање ми се увукло под кожу.

Дани су постали слабост.

Јуче сам изводила посмртни обред над усахлим речима.

Револуција спава у мени

– буђење је неизвесност

 

Препарирала сам сан о жељеном додиру.

Неће ме оживети…

Само ће нанети уздрхтали бол негде дубоко у утроби.

 

Једино птице још увек излећу из зеница тамних очију.

Једино још уши ослушкују пулсирање скривене историје.

И мрак је.

Савршено нежан

и

драг…

 

 

 

 

Advertisements