Kada bih mogao ovim suvim granama od ruku obuhvatiti celo čovečanstvo i pustiti ga da ispuni moju krv do jezgrovitog bola. Kada bih mogao – izgoreo bih, i zaista ne bi suze moje marile što je  sudbina  moja da puzi u krvi i pepelu po zemlji vodoravnoj.

Kada bih samo mogao da ovim probušenim krilima primim u sebe svako srce što je počelo da diše, kada bih mogao da usrećim nečije oko koje prvi put sija, zaista umro bih, ali ne bih mario što me više biti neće.

Kada bih samo mogao sresti jednom sve ljude na ovom svetu kojima su usta puna peska, samo jednom, Gospode, kada tugu bude poljubila sloboda, zaista nestao bih, ali ne bi duša marila za oganj koji je žrtvuje.

Kada bih samo mogao, da,  jednom čovek postati – savio bih se do trećega pakla, samo da u tudjem licu, samo da u tudjem licu, samo da u tudjem licu jednom sjedinim svoje.

 

Advertisements