Из себе
у боји пепела…
Пратим погледе…
Жмурим…
У себи гледам.
Не налазим,
пазим,
чувам…
Празнина боје пепела.
Непријатна тишина.
Слушам
– не причам.
У себи говорим,
(пре)познајем.
Без прошлости сам. На тренутак се откријем и брзо се покријем собом. Без година сам. Волим да ћутим. Не волим речи а користе ме свакодневно. Не волим празнину боје пепела. Затворим очи. Не могу да заварам будност. Не реагујем.
Ја сам празнина боје пепела.
Али
бићу добро.
На крају увек будемо добро.
А ти ми се још увек трзаш у рукама. За тебе нисам довољно јака. Без тебе сам као сенка.
А знам да волим. Ти то знаш боље. И знам да сањам поред тебе. Лепе снове. Добре снове. У боји. У мирисима.
Причам о теби у себи. Вероватно постоји добар разлог. Присутност. Имитација добре воље. Не умем јер не знам. Наслућујем. Отима ме празнина боје пепела.
Без дана сам.
Са тобом сам.

Advertisements