Несавестан човек не може да поднесе савесног човека у свом присуству – било да се савестан обраћа њему или неком другом. Несавестан човек га не може поднети не само вербално него ни онтолошки. Јер кроз савесног у несавесном долази до прекора савести коју овај не може да поднесе па жели да га заједно са својом тек пробуђеном савешћу елеминише. Било кроз игнорисање а било кроз повреду или убиство. Занимљиво је када савест почне да се буди у нама, она прво детектује оно што не ваља. Ако будемо мудри пустићемо је да се расани и саслушаћемо шта хоће да нам каже. Јер она није ту да би нам глумила тужиоца већ да би нам показала нас саме, наше стање и да би замолила превијање њених рана које су у ствари наше сопствене.

Или није довољно „урбано“ бити савестан лик?

Advertisements