Док видимо своју кривицу према другоме у нечему на добром смо путу. Застрањење почиње када ту кривицу одбијамо од себе и сваљујемо на другог. Чак и ако је други погрешио не треба бити хладнокрван но топлокрван за праштање ако у другом постоји воља за покајање. Наш его увек хоће жртву за себе јер има неки комплекс да не буде као сама жртва – уплашена и потчињена. Заборављамо Христов пример, јер Он беше добровољна жртва али без страха и без потчињења.

Advertisements